Želja za zajedničkim potomstvom jača od svega Priča koja sledi je o ženi iz Njujorka koja je donela nesvakidašnju odluku zbog želje da ima dete sa čovekom kojeg voli, a kojeg je izgubila. Procedura uz pomoć koje je zatrudnela i postala mama je medicinski prihvaćena, ali je čak i lekari zovu neobičnom metodom.

Odluku je donala 2004. nakon što je njen suprug iznenada preminuo od problema sa srcem. Bila je očajna zbog njegove smrti, ali je smogla snage da posluša savet lekara iz bolnice na Menhetnu i donira organe pokojnog supruga. A onda im je saopštila svoju želju: odlučila je da sačuva spremu svog muža i da pokuša da zatrudni vantelesnom oplodnjom.

“Imala sam pravo na to jer je on bio moj suprug, ja sam bila njegova žena i znam da je i on želeo ovo”, ispričala je žena koja je želela da ostane anonimna, za “Njujork post”.

Istakla je da je sa mužem dve i po godine pokušavala da dobije dete, i nije htela da propusti doslovno poslednju šansu za to.

Uspela je u svojoj nameri i dobila je sina kojem je posle 10 godina saopštila kako je došao na svet.

“Bio je veoma uzbuđen i dirnut. Mnogo mu znači što smo se njegov otac i ja toliko voleli da sam bila spremna da uradim ovako veliku stvar za njega”, istakla je.

U sinu danas prepoznaje supruga. Duhovito je poručila da je mladić od oca nasledio loše osobine.

SVEGA DESETAK MALIČANA U AMERICI ZAČETO NA OVAJ NAČIN

Iako je nauka stvorila mogućnost da se deca rađaju na ovakav način, svaki slučaj poput iskustva žene iz Njujorka i dalje je retkost. I smatra se malim čudom koji se isprati velikim medijskim interesovanjem.

Pored dečaka koji je rođen na Menhetnu, jednim takvim malim čudom smatra se i devojčica Anđelina Lui, koja se rodila pre dve nedelje u bruklinu, čak dve godine nakon što je njen otac, oficir u njujorkškoj policiji, upucan na poslu.

Roditelji ove devojčice, Čen i Venjian Liu, bilo su samo dva meseca u braku, ali su već uveliko planirali potomstvo. Mama Čen je i nakon pogibije supruga u decembru 2014. sledila njihove planove.

Anđelina je danas jedno od desetoro dece u SAD koje je začeto nesvakidašnjim procesom.

“Veoma je retko ovakva upotreba spreme”, rekao je dr Piter Šlegel, urolog u bolnici “New York-Pres­byteria”, koji je učestvovao u kreiranju pravilnika ove metode u bolnici u kojoj radi, a koji je poručio da je u ovoj ustanovi posle 1990. obavljeno svega nekoliko zahvata ove vrste.

Kako je istakao, pravilnik dozvoljava uzimanje spreme zbog kasnije olodnje jajne ćelije, 24 sata nakon smrti (dešava se u pojedinim slučajevima da zahtev traži i muškarac koji nije životno ugrožen).

Važno je istaći da pravlnih zdravstvene zaštite ne nalaže da se žena nužno pita da li želi ili ne da sačuva spermatozoide svog supruga. To se dešava isključiov na njen zahtev (nisu retki slučajevi ni da se sperma uzme, a da se ne iskoristi).

Istorija zasad neobičnih procedura počela je 1980. kada je Alan Kranston iz Kalifornije tražio da se zamrznu spermatozoide njegovog sina koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. To nje i učinjeno, ali oni nisu nikada upotrebljeni.

Prvi uspešan slučaj začeća desio se 1999 (nakon što je jedna žena uzela spremu svog muža, sve je učinjeno u poslednjem trenutku, dok je on bio u mrtvačnici).

ETIKA U CELOJ PRIČI

Sve pomenute priče postavljaju pitanje da li su ovakve procedure po pravilima etike ili ne. Dr Danijel Vilijams, urolog iz Viskinsina, istakao je da ovaj oblik začeća još nije regulisan državnim zakonima, niti je dopušten niti je zabranjen.

Prema njegovom mišljenju, želja muškarca, budućeg oca, mora da bude uključena u ceo proces i da se njegova volja otkrije na vreme.

Napomenuo je da u bolnici u kojoj on radi za obavljanje proceudre neohodna saglasnost muškarca koju on dok je živ, daje pismenom potvrdom.

Izvor(zena.blic.rs)

LEAVE A REPLY