Sve više ljudi je nezadovoljno svojim izgledom i zato se bacaju na razne dijete, koje vrlo lakodovedu do poremećaja u ishrani. Upravo to se desilo i Alis, ali je ona uz težak napor uspela da pobedi anoreksiju. Sada ima nameru da postane doktor i da leči druge od ove grozne bolesti.

Alis Klark (18) iz Montreala je patila od anoreksije.

Kada je spala na svega 27 kg, pre četiri godine, odlučila je da ne želi više da gubi vreme u životu i krenula je na rehabilitaciju.

Lečenje poremećaja u ishrani je dug i mukotrpan posao. Ali ja sam želela da živim, a ne da dani prolaze – otvorila se Alis za Daily Mail.

Foto: Profimedia/Caters News

Foto: Profimedia/Caters News

Alis je u početku smanjivala svoje obroke i izbacivala iz ishrane slatkiše, jer je želela da se oseća bolje u svojoj koži. Nije ni slutila u šta se njeno nezadovoljstvo rođenim telom može pretvoriti.

– Samo sam želela da budem srećnija, a navukla sam i sebi i svojoj porodici veliku nesreću, Mogla sam da umem – kaže Alis.

Foto: Profimedia/Caters News

Foto: Profimedia/Caters News

Kako je vreme prolazilo, nesrećna devojka nije uopšte više imala simptome gladi i bilo joj je teško da proguta i par zalogaja dnevno.

Završila sam četiri puta u bolnici za samo godinu dana i na kraju sam bila toliko neuhranjena da nisam mogla sama da koračam, već su me vozili u invalidskim kolicima – iskrena je Klarkova.

Foto: Profimedia/Caters News

Foto: Profimedia/Caters News

2013. godine, kada je četvrti put primljena u bolnicu, Alis je odlučila da neće više da traći svoj život, rešila je da ozdravi. Prošla je kroz naporan program rehabilitacije, ali je uspela.

– Tada sam izgledala katastrofalno. Videla su mi se sva rebra, kičma mi je ispala, a podočnjaci su mi bili kao ogromne braon kese. Ne želim da bilo koja devojka sebe vidi u tom stanju – objašnjava ona.

Foto: Profimedia/Caters News

Foto: Profimedia/Caters News

Alis Klark sada studira medicinu i ima želju da pomaže ljudima koji se bore protiv poremećaja u ishrani.

– Ova bolest se leči tako što se krećete malim koracima. Potrebno je strpljenje i podrška najbližih. Svaki put kada ostvarite jedan cilj, čeka vas sledeći, ali taj naredni je uvek lakši, jer gradite samopouzdanje – zaključuje Alis.

LEAVE A REPLY