Posle porođaja prošla sam kroz agoniju: Molila sam porodicu da SKLONE DETE...

Posle porođaja prošla sam kroz agoniju: Molila sam porodicu da SKLONE DETE DALJE OD MENE jer mi je UPROPASTILO ŽIVOT

316
0

Preklinjala sam sve redom u porodici da mi uzmu sina jer mi je upropastio život.

Posle traumatičnog porođaja usledila je depresija
POSLE TRAUMATIČNOG POROĐAJA USLEDILA JE DEPRESIJAFOTO: REBECCA CROW / FACEBOOK

Rebeka Krau (36) iz Eseksa patila je od tako teške postporođajne depresije da je, kako kaže, želela samo da umre. Osam nedelja provela je u bolnici specijalizovanoj za mentalne probleme nakon što je doživela nervni slom.

Sada je na lekovima i vratila se svom poslu u banci, i najvažnije od svega, kaže da je presrećna što joj je u život ušao sada jednogodišnji Zakari.

– Kada sam se porodila, bila sam uverena da sam time upropastila sopstveni život. Sada ima skoro dve godine i kada mi kaže da me voli, nema veće sreće za mene – kaže Rebeka koja je pokrenula i sopstveni sajt kako bi pružila podršku svim mamama koje se bore sa postporođajnom depresijom.

Kako kaže, veliku ulogu u njenoj depsesiji odigrao je i sam traumatičan porođaj koji je krenuo tri nedelje pre termina, dok je bila na poslu. Usledila su dva dana bolnih kontrakcija, i koliko god da je gurala, beba nije izlazila. Na kraju su se lekari odlučili za epiziotomiju i izvukli bebu.

– Dali su mi ga i piljila sam u tu bebu, čekajući navalu ljubavi i ništa. Posle par minuta, samo sam želela da ga dam nekom. Nisam imala ni mleka zbog šoka koji sam doživela. Bebu nisam volela i sate sam provodila plačući. Noći su bile užasne kao i dani. Frustriralo me je što na svaki njegov šušanj morala da skačem. Nisam spavala, samo sam stajala nad njim i pitala se zašto baš ništa ne osećam prema njemu. Nekada sam držala do sebe, vodila računa o sebi, uvek imala frizuru i šminku. Nakon što sam se porodila, nisam samu sebe prepoznavala u ogledalu. Na kraju sam priznala mami da mislim da sam napravila užasnu grešku, ali ona me je podsetila da sam godinama priželjkivala dete i da je normalno biti zbunjen nakon porođaja – kaže Rebeka.

Kako kaže, jedne noći, ležala je u svojoj sobi a čula je glasove svoje majke i muža u prizemlju.

– Pogledala sam u haljinu koja mi je visila na ormaru. Imala je kaiš i pomislila sam kako bi bilo lako samo se obesiti o njega i završiti sa svim. Tad sam shvatila da mi je pomoć neophodna. Sišla sam i rekla mužu “Želim da umrem. Pazi na Zakarija kad odem” – priseća se Rebeka. I to je bio momenat kada su shvatili da joj je pomoć neophodna. Prijavila se u ustanovu, a Zakari je bio sa njom. Jednog dana, probudila sam se i videla da ga nema u njegovom krevecu. Stomak mi se zgrčio od muke, a onda se ispostavilo da ga je sestra odnela da mu promeni pelenu. Taj trenutak promenio je sve. Ipak mi je moje dete nešto značilo – priseća se ona. I sada su srećna porodica, a Zakari joj je, kaže, sve na svetu.

LEAVE A REPLY

By continuing to use the site, you agree to the use of cookies. more information

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close