Posle porođaja prošla sam kroz agoniju: Molila sam porodicu da SKLONE DETE...

Posle porođaja prošla sam kroz agoniju: Molila sam porodicu da SKLONE DETE DALJE OD MENE jer mi je UPROPASTILO ŽIVOT

271
0

Preklinjala sam sve redom u porodici da mi uzmu sina jer mi je upropastio život.

Posle traumatičnog porođaja usledila je depresija
POSLE TRAUMATIČNOG POROĐAJA USLEDILA JE DEPRESIJAFOTO: REBECCA CROW / FACEBOOK

Rebeka Krau (36) iz Eseksa patila je od tako teške postporođajne depresije da je, kako kaže, želela samo da umre. Osam nedelja provela je u bolnici specijalizovanoj za mentalne probleme nakon što je doživela nervni slom.

Sada je na lekovima i vratila se svom poslu u banci, i najvažnije od svega, kaže da je presrećna što joj je u život ušao sada jednogodišnji Zakari.

– Kada sam se porodila, bila sam uverena da sam time upropastila sopstveni život. Sada ima skoro dve godine i kada mi kaže da me voli, nema veće sreće za mene – kaže Rebeka koja je pokrenula i sopstveni sajt kako bi pružila podršku svim mamama koje se bore sa postporođajnom depresijom.

Kako kaže, veliku ulogu u njenoj depsesiji odigrao je i sam traumatičan porođaj koji je krenuo tri nedelje pre termina, dok je bila na poslu. Usledila su dva dana bolnih kontrakcija, i koliko god da je gurala, beba nije izlazila. Na kraju su se lekari odlučili za epiziotomiju i izvukli bebu.

– Dali su mi ga i piljila sam u tu bebu, čekajući navalu ljubavi i ništa. Posle par minuta, samo sam želela da ga dam nekom. Nisam imala ni mleka zbog šoka koji sam doživela. Bebu nisam volela i sate sam provodila plačući. Noći su bile užasne kao i dani. Frustriralo me je što na svaki njegov šušanj morala da skačem. Nisam spavala, samo sam stajala nad njim i pitala se zašto baš ništa ne osećam prema njemu. Nekada sam držala do sebe, vodila računa o sebi, uvek imala frizuru i šminku. Nakon što sam se porodila, nisam samu sebe prepoznavala u ogledalu. Na kraju sam priznala mami da mislim da sam napravila užasnu grešku, ali ona me je podsetila da sam godinama priželjkivala dete i da je normalno biti zbunjen nakon porođaja – kaže Rebeka.

Kako kaže, jedne noći, ležala je u svojoj sobi a čula je glasove svoje majke i muža u prizemlju.

– Pogledala sam u haljinu koja mi je visila na ormaru. Imala je kaiš i pomislila sam kako bi bilo lako samo se obesiti o njega i završiti sa svim. Tad sam shvatila da mi je pomoć neophodna. Sišla sam i rekla mužu “Želim da umrem. Pazi na Zakarija kad odem” – priseća se Rebeka. I to je bio momenat kada su shvatili da joj je pomoć neophodna. Prijavila se u ustanovu, a Zakari je bio sa njom. Jednog dana, probudila sam se i videla da ga nema u njegovom krevecu. Stomak mi se zgrčio od muke, a onda se ispostavilo da ga je sestra odnela da mu promeni pelenu. Taj trenutak promenio je sve. Ipak mi je moje dete nešto značilo – priseća se ona. I sada su srećna porodica, a Zakari joj je, kaže, sve na svetu.

LEAVE A REPLY