RADNO VREME MU JE I PO 14 SATI, ALI MU TO NE SMETA: Stefanu (26) iz sela Banje kod Aranđelovca farma je druga kuća, a evo šta kaže o zaradi!

Zajedno sa predsednikom opštine Aranđelovac Bojanom Radovićem obilazimo mlade poljoprivrednike u Šumadiji. Stefan Tomković sa svojih 26 godina unapredio porodično imanje tako da sada ima više od trideset grla stoke.

Goveda, ovce, kokoš na porodičnom imanju Stefana Tomkovića, 26-godišnjaka rešenog da ostane na dedovini u aranđelovačkom selu Banja, retka su scena koja se može videti danas u Šumadiji.

 

Obrni okreni seljani u većini slučajeva ostaju na dva -tri grla stoke, kako bi od mleka pokrili osnovne potrepštine.

 

FOTO: KURIR/D.I.

 

“Na selu se mnogo radi, ali i može da se zaradi. Ja sam četvrta generacija koja uzgaja stoku, od pradede naovamo. Upoznali smo i fabriku, i druge poslove. I ja radim dva posla, u firmi za obezbeđenje i ovde kući. Radni dan mi je 14 sati, ali ako imaš volje i dobro se organizuješ ,sve se stigne”, priča Stefan dok sa predsednikom opštine Bojanom Radovićem i njegovim zamenikom Miladinom Jakovljevićem obilazi imanje.

 

Nafta rak rana

 

Cena nafte je rak rana srpskog seljaka. Nema više ni subvencionisane cene za poljoprivrednike, jer je ranije bilo mnogo zloupotreba i prema Radovićevim rečima traži se modus kako da se dodatno pomogne seljacima u ovom segmentu.

 

Njegova porodica uzgaja ovde popularnu rasu goved i bikova „simental“. Objašnjava muke na koje nailaze seljaci, ali i priznaje da je poslednjih godina „zategnuto sa subvencijama, da sada može da se planira, organizuje, da je malo sigurnije“. Suština njegove priče je da treba zaokružiti proces proizvodnje.

 

FOTO: KURIR/D.I.

 

Sa ocem Milovanom i majkom Slobodankom obrađuju svojih sedam hektara zemlje, i još 23 hektara uzimaju u zakup. Na tih tridesetak hektara uzgajaju kukurz, pšenicu, sve što je potrebno za ishranu stoke. I prodaju su rešili.

 

“Mora seljak da se opredeli ili njiva ili fabrika. Mi ujamljujemo radnu snagu, ne možemo sve da izguramo. Većina drugih ima po dve krave i trči u grad. Onda propadne i tamo i ovamo. Stefan je najviše u našoj porodici unapredio domaćinstvo. Mlad je, zna. Mi ga pratimo”, priča Milovan kome još godinu dana nedostaje do penzije. A fabriku je poodavno zamenio njivom. I ne kaje se.

Predsednik opštine Bojan Radović, kaže da se u poslednjih pet godina u aranđelovačkoj opštini poljoprivredni fond gotovo udvadesetostručio.

 

“Osim budžetskih izdvajanja rasteretili smo oko 3.500 gazdinstava sa dodatnih 40 miliona dinara neoporezivanjem. Moramo da dignemo selo, i planiramo da obiđemo sve mlade poljoprivrednike, da ih stimulišemo da se vrate i ostanu na zemlji. Imamo dosta njih koji se vraćaju na poljoprivredi, ali u velikom procentu voćarstvu. Tu je ključ rešenja problema, u preraspodeli”, objašnja Radović dok se na licu mesta upoznaje šta najviše muči seljake.

 

Inovacije neophodne u stočarstvu

 

Inovacije u stočarstvu su neophodne, kaže Miladin Jakovljević, zamenik predsednika opštine inače veterinar po zanimanju. Upoznat je sa najnovijim programima osemenjivanja krava, a u planu je da Aranđelovac postane središte edukacije mladih stočara iz Šumadije kroz organizovanje kongresa i direktnom komunikacijom.

 

Ovde je problem da se asfaltira prilaz od nekih stotinak metara, da se zamene bandere kako bi imali normalnu struju. Zove EPS. Uskoro i stižu, kreće i zamena drvenih dotrajalih bandera.

 

“Mora da se gazi po terenu, da se upoznaš sa svakim problemom lično”, kaže nam Radović.

 

FOTO: KURIR/D.I.

 

I Tomkovići su zadovoljni pristupom. Selo ne pamti kada ih je poslednji put posetio prvi čovek opštine, ovako da uđe u kuću,popije kafu. Stefan kaže da je od malih nogu na selu i da eto prvi put sa nekim iz opštine priča o problemima, kako dalje, šta je dobro. A nekad je dovoljno, veli, i da seljak ima kome da se požali.

LEAVE A REPLY