Žene i karijera: “Zašto sam izabrala posao umesto dece”

217
Foto: Shutterstock Poznato je koliko je teško postići sve u životu – biti dobar roditelj, muž/žena, biti dobar radnik na poslu… Ženama je još teže, i pod stalnim su pritiskom da na svim poljima budu odlilčne. Ali, šta je sa onima koje ne žele da budu majke, koje su se svesno toga odrekle? Prenosimo delove teksta autorke Boni Gejl (Bonnie Gayle), sa sajta Time.com. „To što nemam decu omogućilo mi je da investiram u sebe. Sada mnogi pedesetogodišnjaci stipendiraju svoju decu, ili im plaćaju venčanja, ili im daju novac za stanove… A ja? Recimo da se moj život ne uklapa sasvim u tipični kalup. Mnogo godina ranije, odlučila sam da nemam decu tako da mogu da se posvetim karijeri i povećanju zarade. Izbor, koji nekima deluje neobično, doneo mi je sreću – i finansijski uspeh. Sada, kada imam 51 godinu, knjigovodstvo mi donosi šestocifrenu brojku na račun svake godine, i imam sve vreme ovog sveta da istražujem svoje strasti i živim onako kako mislim da je najbolje. Da sam prošla sve od pelena do školarine, ne bi bilo šanse da sada uživam u životu. Mnoge žene osećaju prirodan majčinski instikt. Mislim da je to divno – svetu je potrebno mnogo brižnih posvećenih majki. Ja se jednostavno ne uklapam u sve to.

Kako sam oduvek znala da majčinstvo nije za mene

Sećam se da sam kao mala mislila da ne želim da budem mama kad porastem. Kada sam to saopštila majci, rekla mi je da ću promeniti mišljenje kad budem starija. Ali nisam. Već u svojim ranim dvadesetim sam osetila da majčinstvo nije raspoređeno u mojim „kartama“… Moja želja za nezavisnošću i samootkrivanjem izgleda da je prevagnula potrebu za imanjem dece. Ali, lagala bih kada bih rekla da finansije takođe nisu imale ogromnu ulogu u odlukama. Odrasla sam u stabilnoj porodici koja je pripadala srednjoj klasi, i moja radna etika oblikovala se vrlo rano. … Sa 28 godina osnovala sam svoj biznis. Od tada, posao je rastao u skokovima, i zahtevao mnogo ličnog žrtvovanja, radne vikende i praznike. Bila sam zauzeta traženjem novih klijenata, zapošljavanjem, obukom i treniranjem osoblja, i usavršavanjem svojih veština. Čak i da sam tada htela decu, logistika bi bila nenormalna. Odluka da nemam decu nije došla bez ličnih gubitaka. Iako sam nekoliko puta bila pred udajom, nikada se, zapravo, nisam odlučila na taj korak. Uvek sam, na samom početku veze, bila iskrena oko toga da ne želim decu, međutim većina mojih momaka mislili su da ću se predomisliti kada se zaljubim, što je uvek vodilo do raskida i tugovanja.  

Zašto se  uopšte ne kajem

Kao što sam se i nadala, odluka da se odreknem majčinstva mi je donela ogromnu finansijsku slobodu. … Da sam imala decu koju je trebalo da izdržavam, ne bi bilo moguće da potrošim toliku količinu novca na dodatni posao. Život bez dece mi je omogućio da uložim u sebe na dubljem nivou – u stvari koje me usrećuju. Zvuči kao da nisam mnogo mislila o rađanju dece, ali to nije tačno. To nije odluka koju sam donela sa lakoćom. Za to je bilo potrebno puno preispitivanja. Kada sam imala 40 godina bila sam u ozbiljnoj vezi za koju sam mislila da bi mogla voditi do braka. Međutim, on je jako želeo decu. Zato sam preispitivala sebe da li sam suviše rigidna zbog odluke da ne rađam. Na kraju, nisam mogla da opravdam postupak donošenja osobe na svet ako nisam u potpunosti „u tome“ i veza se okončala. Odluka da ne rađam ispostavila se kao pametna lična i, u mom slučaju, ispravna poslovna odluka. Pratila sam svoje srce i slušala intuiciju, i zaista volim osobu koja sam postala. Umesto ulaganja u porodicu, uložila sam u sebe – a ono što sam dobila zauzvrat je bilo vredno truda.“

LEAVE A REPLY